BAL SAGOTH-THE CHTHONIC CHRONICLES (2006) - PRVI DEO

Izdavaćka kuća: Nuclear Blast records

Trajanje: 60 min

Žanr: Simfo-tetris epic besednićki metal

Broj pesama: 12

Naslovi: Jebaga braćo i sestre,previše kenjanja u naslovima da bih se patijo da i to sad copi/pasteujem ili prepisivam.Ako vas interesuje iskopajte sami.A naziv recimo jedne njihove pesme je ko ovo što sad za naslove sam napiso,pa vi vidite.

Ovaj album,inspirisan donekle Ktuluom,koji nije napiso Lovkraft,već je Lovkraftov ćale imao jednu od verzija tada znane ''crne knjige''...,al nećem sad o tom.Prićamo o Bal Sagoth.

Kurćevita petorka iz engleske sa Bajronom Robertsom na ćelu,ulićarem koji u svojim ćetrdesetim ide po pubertetskim maskembalima gde se igraju stone igre ko što mi ovde imamo ona sranja sa klubom Zmaj,ili se vitla sa maćevima...a igraju se i igrice na sonyiju.Mislim na Bajrona.

E!Kurćevita petorka sa klošarem Bajronom na ćelu,nakon Battle Magic albuma,kad su potpisali za ''Nuclear Blast'' records,utripovali su da su face,međutim,posećenos na koncertima govorila je suprotno...i bend je stagniro,što govori itekako njiov zvuk na albumima Power Cosmic, Atlantis Ascendant i ovaj The Chthonic Chronicles...koji je ujedno i najgori,al bukvalno.

Jedini koji je nakon albuma tripovo da mogu dalje da idu je klošar Bajron,al tada su braća Modling ispizdela i rekla

Đoni: ''Puši kurac majmune,da l si ti zdrav?'' - Bajron se samo nasmeja.

Đoni zbunjeno pogleda Bajrona,a Kris Đonija munu lagano laktom u bedra i namignuviši mu desnim oko,dade mu znak da će on da preuzme situlaciju.

Kris: Šta se smeješ klošare?

Bajron: Hahahaha - groktao je dok se smejo... - pa danas je prvi april budale!

Kris: Hahahaha i tebi majmune,jerbo...danas je dan kada ćeš da popušiš kurac!!!

Kris se munjevito dofatio šlica na svojim đinskama,al svativši da umesto šlica ima dugmiće,trebalo mu je malo vremena dok otkopća sve,što je bilo dovoljno da ga Kris odvrati od cele stvari.

Đoni: Braco,pušti.Mani se...vidi kolku bradu ima,oš se zaraziti nekom boleštinom?

Kris: kako misliš?

Đoni: Na yumetalu ima neki Fapril...

Kris: I?

Đoni: pa pogledaj: http://www.telegraf.rs/sex-i-ljubav/1551132-ako-vas-decko-ima-bradu-vi-se-u-stvari-ljubite-sa-wc-soljom

Kris: Bloody 'ell! fuuuj!

Đoni: Pusti mene da mu reknem.

Kris: ajde...

Đoni: Bajrone,ovako više ne ide,bend nam zvući ko bušno dupe,a ti ko smoren kurac,nema više magije,nestala je kad je Vlado Georgiev odlućio da napravi pauzu između Žene bez imena i Daljine.To sad ćeka i nas...kontaš?

Bajron: kontam...

Đoni: I?

Bajron: šta I?

Đoni: Kontaš ti moj kurac...nema budalo.Vreme je da raspuštimo bend,na koncertima više nas na bini ima no ljudi u masi...

Bajron: Pa kako,nije taćno ja... - zagrcno se,a neki bol kao da mu zastade u grlu,pre nego što će šlajmaru da proguta.Tad se i Kris ukljući u priću,prilićno agresivno,prilazeći Đoniju s leđa,i kako ga je blago,pošto su rođena braća i vole se,odgurno u stranu,preteći prstom desne ruke ustremijo se na Bajrona.

Kris:Šta nije taćno mamu ti jebem?Izneseš pola oklopne jedinice na scenu,i od svog tog sranja ne vidiš ništa ispred sebe.Pićka li ti materina samoživa...

Bajron:Pa Krešto (tako ga on zove iz milja),nemoj da me psuješ ja...-tad ga Kris prekide.

Kris: 'Šina!!!prdaro jedna raspaloa,šta da te ne psujem...faca si samo u onim tvojim tekstovima...Sad mi to ne vidimo,ali Kris imitira Bajrona,a ondak naćas prekide,i nastavi da ga vređa.Onako,baš bahato.

Kris:Majmunćino jedna samoživa...bitno ti je da izneseš maćeve,štitove,sekirćine,macole,tu nam vitlaš oko glava,Poli Đekiju,umalo da nos nisi otprćio sonom dvoseklom sekiricom...i boli te kurac,bacakaš sve po bini ko da je tvoje,a posle...kad treba se ide kući,zbegneš sa bine ko neko razmaženo derište,a mi moramo da skupljamo sve,em naše instrumente,em oružja.Pa dokle više bre,dokle više...-vidno iznerviran,ovde su Krisu zasuzile oći.Đoni,videvši ozbiljnost situalacije,zagrli brata,i desnom rukom ga potapša po njegovom levom ramenu.

Đoni:Ajde,mani,vidiš da nije normalan...

Kris: Pa šta ćemo sad braco?

Đoni se za tren zamisli,kao da je to dobro pitanje,a lagani osmeh razvuće kroz lice...kao da je smislio dobar odgovor na dobro pitanje.Još jaće zagrli brata.

Đoni: Osnovaćemo bend brace!

Kris: Đemeni đilikers! - Kris poskoći lupnuvši petu o petu...a osmeh mu se razvuče preko celog lica,da nema onu kosurdaću i uši,smejo bi se oko glave.

Kris: Pa braco to je sjajno.

Đoni: Nego šta, ha-ha! - i Đoni od sreće poskoći.

Kris: A braco...

Đoni: Reci bracino...

Kris: A kako ćemo se zvati?

Đoni: Zvaćemo se: KULL!!!

Kris: KULL? cool!! Đa mi se...a ko će biti u bendu?

Đoni: Svi sem klošara Bajrona.

Kris: Već nas vidim na Madison skver Garednu.

Đoni: Tako je braco,sad radimo samo stadijonske svirke.A ti,šta imaš da kažeš,skote? - obrćajući se Bajronu,kome je senka pala preko oćiju,te je poprimijo izgled kakvog krvoloka vorloka.

Bajron se zakašlja,proćišćavajući grlo...kao da je suvo,pa zakašljavanjem pokuša da vrati malo pljuvaćke u usta i nakvasi nepca ne bili lakše prićo.

Bajron: 'naš kako Kokni...nekom vrane popiju mozak,a nekom Ktulu...

Đoni i Kris se zabezeknuto pogledaše,a Bajron se grohotavo nasmeja,na sav glas,pljujući na sve strane i zagrcnjavajući se...uistinu,delovo je ko kakav demon,zaboravljen od vremena na dnu Temze,pa sad probuđen,rita se,prdeka i grohotno urliće u sladostrašću samo njemu znanom.

I dok su Đoni i Kris gledali u Bajrona koji se bukvalno zacenjivo i davijo u svoj pljuvaćci od smejanja,nešto braću Modling grunu u leđa.Oni se na prećac prenuše,okrenuše...videše da su se vrata iza njih otvorila,ili bar neko,pokušava da ih otvori,pošto su njih dva na vrata nalegli ko somurde.

Ću se glas iza vrata: Pušćaj,mora' da uđem!

Đoni kao glas razuma,u celoj prići,pomeri nežno svog brata sa vrata,i obrati se glasu sa druge strane vrata: Može,uđite slobodno (A Đoni je tom glasu persiro iz više razloga,prvo jer je lepo vaspitan,drugo,jerbo nije teo da se zbližnjava snjime,a treće,lep je osećaj kad si kulturan,da se i devojka zbariti i sve lakše).

Otvarajući vrata,na istim se pojavi ćovek od nekih,skoro 60 leta,malo oronuo,i vidno zagžen poslom koji radi...gurajući vrata ka braći,unutar,sad vidimo,prostorije reće: Pardon.

Kris,jedući neke štapiće,reće: Izvolite!

Sad,pred braćom,stajala je cela figura tog ćovećuljka,imo je neku kapicu i sav je bio u belom,ko da je radio u poslastićarnici,reko bi neko,a opet,ne bi moglo se reći za tog ćoveka,da je recimo radio u pekari,jer delovo je  previše uredno,previše ćisto,previše je miriso na jod,ni traga od brašna ili prevrelog kvasca koji je mogao s tim da ga identifikuje.To što je imao tu i tamo,gromuljice peruti po ramenim,daleko je bilo od toga da bi neko mogo prstom da uperi u njega i kaže: ''DA!To je ćovek koji radi u pekari!''Opet,treba pomenuti,da nikakav kiseljkast miris nije mogo dopreti od njega,ili pak neki zadah,osim malog suvonjavog ustajlog smrada iz usta koje su krasila uglavnom loše blombirani zubi.A govorim o tome,kad kažem kiselkast miris,mislim na sir,to se tek nije moglo osetiti na njemu,onaj najbolji,sjenićki,kiseo,meden,što za burek,pekareve ćerke i žena gaze i drobe svojim stopalima,koja uglavnom krase ćukljevi i gljivićnja oboljenja.Ne,gospodine,ovaj ćovek u belom nije bio ni prineti tome.A kad kažem da je radijo u poslastićarnici,i to možemo dovesti u pitanje,jer,sa svim pomenutim,nikakav sladunjav miris takođe se nije mogo da njemu osetiti...

Tad,namestivši malo svoje odelo,koje se malo pogužvalo dok je prolazio kroz vrata.Taj stariji ćovek,koji u svom izdanju nikako nije mogao da bude neko ko radi u poslastićarnici,a još manje pekari,nakašlja se suvo,i reće: Molim vas gospodo,poseta je gotova!

Đoni i Kris klimnuše glavama u znak odobravanja,i zaglrljeni izađoše iz prostorije,ostavljajući za sobom Bajrona u ludaćkoj košulji,dok je na ustima imo gomilu salive,koja se cedila ko sa zmaja,kad se napije vina rujnog pa se oseti pjanim,a vitez ga u svakom momentu doskoćiti može. Ćovek malo pogleda u Bajrona,pa malo za sobom,u vrata koja su se zatvarala dok su Kris i Đoni napušćali ustanovu za mentalno poremećene or RPG i stonih igrica i medievalne krize u srednjim godinama,kad i žene imaju menopauzu i slićno.

Ćovek u belom,opušteno,podboćen zapali cigaru,iza leđa,koji sekund kasnije pošto je povuko dobar dim,i ostavio utisak ćoveka koji duboko uživa u istom....izvuće crni pendrek,kobasićastog izgleda,presijavao se na slabom,ćkiljavom svetlu male prostorije.Unutra je bio punjen peskom,dok je spo.lja bio premazan gušćijom mašću,da bi lakše mogo da klizi po telu protivnika kad ga udar sa njime,jer onako suv samo bi zapinjo i trgo meso s kože,dok bi ovako mogo da pravi hematome,i ostavlja dublji trag a kožu na svojemu mestu. Ćovek prinese pendrek svom licu,i primirisa ga---i napravivši neku vrsu grimase s malom dozom gađenja,reće: Uuuh...daaaa...

Zatim,vojvođanskim akcentom nastavi: Znašššš,malopre sam se istovarijo,i nisam obriso dupe...pak,ne sa namerom,već što nije bilo papira se ubriššem.I šta sam mogo,kapa jeste nežnog materijala,al suviše mi je mala plata sine,da bih mogo da je odvajam za to,i reko,obrisnuću se kad stignem kući.Sreća,bilo je retko,pa ću imati vremena kad mi se smena završi za koji sat,da stignem kući da ne zapekne,i ne ostavi žuti trag na uniformi.

Bajron ga je posmatro,uvlaćeći pljuvaćku nazad u usta,bar koliko je mogao,jer su mu ekstremiteti bili ćvrsto vezani u ludaćkoj košulji.Oćima jebaćkog killera poput onih iz filmova iz sedamdesetih,gledo je u ćoveka u belom: I,šta će biti sad? - zareža Bajron svojim baritonom, kakav smo imali prilike ćuti na ''Starfire Burns Upon Ice-Veiled Throne of Ultima Thule''...

Držeći cigaru u ustima pendrek držeći u desnoj,i u isto vreme lupkajući ga o dlan svoje leve ruke,ostavljajući miris svojih fakalija na dlanu,kružio je lagano oko Bajrona,sa blagim,ali nekako,prepredenim smeškom na licu...

Ćovek u belom: Šta će dalje biti, šta će dalje biti...heh...-Reće tonom nekim,kao da se setijo nećeg,pa nastavi-Šta će dalje biti...a znaš onu pesmu...

Bajron sad malo zbunjen,pomisli,pomenuće niki od opusa Bal Sagotha...

Bajron: K-KOJU?-zamuca na tren.

A ćovek u belom stade, raširi ruke,i dalje držeći pendrek i reće: Que serra,serra, what eva will be will be...

Bajron pognu glavu od blama...a ćovek u belom iznanada stade s pesmom.Bajron oseti da kako je pogno glavu,tako je i pesma stala,ko u samurajskom nekom filmu,oseti se zlokobna tišina...

A potom...do Bajrona dopre glas ćoveka u belom,il da ga dalje zovemo...Bolnićar.

Bolnićar,obrati se Bajronu:Hej!

Bajron podiže polako glavu,i potkrvavljenim oćima koje su delovale kao da ih je zaradio posle teškog mamurluka,sa belntavim izrazom na licu reće: Š-šta?

Bolnićar: And upon a horde of winged horrors, brandishing swords of ebon flame, they rode out from the Gate...And a terrible silence fell upon Kor-Avul-Thaa...
Bajron se naceri ko srećković,mislivši,bolnićar je njegov ćovek,kad bolnićar nastavi...

Bolnićar:Šta se ceriš pićka ti materina,sad će te ugazim,za sve što si sjebao u Bal Sagothu od 1999 na ovamo,Mamu ti jebem!

Bolnićar udari na Bajrona pendrekom...tupi udarac Bajron oseti na svojoj slepoćnici,pa još jedan,pa još jedan,osetijo je strašan bole po celom telu,i osetio je smrad gušćije masti koja se mešala sa užasnim smradom bolnićareve sveže dijareje.

Bolnićar je udaro ko ne zdrav,a i kako da bude zdrav,sobzirom gdi je radijo.

Udarci su dopirali sa svih strana,i kako je bijo u ludaćkoj košulji Bajron nije mogao nikako da se brani ili da mu odoleva,jer da jeste,ohoho brajko!pa najebo bi ga bolnićar...jer,možda bajron ovako deluje pićkasto,ali dok nije završio ovde,mogo je bez problema da podigne u isto vreme šest limenki piva od 0.33.

Bacan udarcima na sve strane u svojoj stolici,Bajron i pade sa nje,što je bio krucijalni momenat,jer jeda deo kaiša ludaćke košulje se pukim slućajem nekako obomota oko  stolice,i kako je Bajron pao sa nje,tako i kaiš puće,te ko leptir kad se rađa iz ćaure,Bajronu se otvori košulja...

Primetivši šta se desilo,Bajron nije gubio ni ćasa,već skoći na noge lagane,koje su doduše utrnule od prekomernog sedenja u istom položaju,al opet,kakav je on žilav pićkuljan bijo,brzo ih je razmrdo,a zatim,ko ker kad oseti kerušu u blizini koja ima terenje,skoćio je na bolnićara,a i nad njim prezentovao maksimum nasilja, recitujući mu jednu od svojih pesama:

Darkly bejewelled circlet of night,
Crown of the Elder King,
Unfettered at last the Trinity of Might,
The sceptre, the sword, and the ring.

Tukao je bolnićara gdi god je stigao,a ovaj se nije mogao snaći,niti posegunuti za alarmom da zove pomoć.Težak udarac bolnićar oseti u temenu kad ga Bajron suđuknu pesnicom.Od siline udarca bolnićar pade na stomak,ispuštivši pendrek...

Bajron to vide i dobi ideju...naguro mu je pendrek u prkno,a ondak,pobego kroz prozor u slobodu.

Napolju je bila kiša,teška oluja,ali Bajrona nije bilo briga,bijo je slobodan,i trćo je u slobodu,sa jednom misli u glavi: MORA DA SE OSVETI BRAĆI MODLING!

A zna i šta će uraditi...i kako će uraditi,osveta će biti slatka,mislio je Bajron...Kiša je padala ko sumanuta,isto kako je i sumanutim tempom Bajron trćao u slobodu.Znao je da će morati da razdvoji braću i da ih opet sastavi kako bi osveta bila kompletna.Znao je da je Kris budala,a Đoni glas razuma,ali opet i naivniji od Krisa.Pride što je Đoni išo u školu za multinstrumentalno obrazovanje,što Bajronu dade ideju...ali polako,do osvete mora proći bar još malo,još samo malo...

Nastaviće se...