CLOVEN HOOF - DOMINATOR

Izdavaćka kuća: FM Revolver records (delovala 1981-1997/98)   
Godina: 1988 (snimljeno 1987)
Trajanj: 42 min.
Broj pesama: 8

Set pesama:
1.Rising Up
2.Nova Battlestar
3.Reach for the Sky
4.Warrior of the Wasteland
5.The Invaders
6.The Fugitive
7.Dominator
8. Road of Eagles    

 

Ovaj bend iz Britanije,koji danas fura neki klošarski fazon,jer osim basiste Lija Bola (Lee Payne),nikog više od orginalnih ćlanova nema,a nekada je ovaj bend bio kul. Oni,zajedno sa onim dilejama iz USA, Agent Steel,pićili su taj neki heavy/thras metal sa SF tripovima, svemir,rakete,intergalaktićki sex i tako to.Ko voli Majkla Krajtona,ovi momci mogu da mu budu zanimljivi da ih obrne po koji put u plejeru,nebitno na kaseti,CDeju,ili ploći.

 

Inaće,pravi Cloven Hoff-što znaći kopito,koji glup naziv za bend,al ajde,nabolje je funkcionisao u periodu ,iako postoji od 1979,al kažem periodu 1984-1989,kad je izdo,tri albuma snimljena u studiju,i jedan šatro uživo,koji zvući kao da su konstantno pušćali vodu u klonji,al bez brige biće i o njemu reć. Sad govorimo o njijovom albumu ''Dominator'',što može da znaći onaj koji dominira,odnosno,onaj što vlada,jer sumnjam da ima išta sa sex dominacijom,jer pošto je ovo naućna fantastika tematika,cenim da je u pitanju onaj koji dominira svemiru,što odnosno znaći,da oću reći,odnosi se na naslov albuma. ''Dominator'' im je drugi zvanićni album,izdat posle debija i onog kupatilskog koncertnog,i radi se o prilićno okej ploći/kaseti/CDeju.

Sa jedne strane,to je klasićni heavy metal sa malo Bon Jovi pokradica na temu atmosfere i fore,ako more Jova,moremo i mi da pokušamo da vidimo ćemo li zasvirati na stadionu,što znaći,pokušali su da budu komercijalniji,pa su na delove i mekši,što ne znaći da ima sine,i pićenja.Ma da,ima tu oranja i klanja po gitarama,ne ko neki ekstremi sad,al ima tog staroškolskog thrasha,brzine i to. Ipak,ima i neke epike,Judas Priest/Iron Maidenovske one.Ćek da ćujete ''Reach for the Sky,i rećićete,Peco care upravu si.Znaći,tu su duple melodićne gitare,raspevan vokal,na delove i kenjkav kad se okrenu tim Bon Jovi forama,al u prnicipu pije vodu,ima taj neki kako da se izrazim sad,ne znam,al solidno je ćovek pevo za svoje vreme.Zna i da vriska,doduše,ne ko snajke na svadbama,ali dobar je.

Solaže su lepe,teku ko pivo,i ima ih u soldinoj dozi.Bass đitro se ćuje najviše kad idu solaže,inaće je nešto tiša nego ostali instrmenti.Bubanj je uglavnom u tapa-tapa-tum-tup fazonu,dok gitare uglavnom deluju upareno,stvarajući haromnićnu melodićnost koja traje koliko i svaka pesma,samo na svoj naćin.

Na albumu je i balada ''Warrior of the Wasteland'',donekle balada,da tako kažem,jerbo ima i neke jaći svirke,posle prve strofe,koja lići malo na ''Ace Of Spades'' od Motorheda i ''Rapid Fire'' od Judas Priesta,dok Lee ne poćne da peva.Tekstualno,reko bik da je pesma inspirisana filmom Mad Max,pogotovo drugim delom,''Raod Warrior'' -za šta bik iskoristio priliku da vam kažem da je novi Mad Max film ''Fury Road'' teško sranje,al biće reći i o njemu,ćitaćete već.

Sve u svemu,ima tu još dobrieh pesama, recimo ''The Invaders'' i legendarna ''The Fugitive'' a dobra je i ''Rising Up''. Mada,oćigledno, ''Reach for the Sky'' je za ono vreme bila neki hitić, uz ''The Fugitive''.Pa,nek tako i bude.

Ono što mi se sviđa kod albuma je neopeglana,što se oni koji se u muziku ne razumeju,najviše primećuju,valjda da bi zvućali pametno,šta znam,a to je produkcija.''znaš,produkcija mi je tanka''-ma znaš ti kurac o produkciji.

Al da se vratim tome što sam teo reći. Sviđa mi se netaknut zvuk izdanja,neuplegano starinski nedirunut. Kako je snimljeno,tako se i ćuje,ima i malo šuške u zvuku,al to mu da je neku patinu,i osećaj ''eto,tako se nekad snimalo,kad smo imali love,al nedovljno,ali je ipak dobro i pije vodu''.Sveukupno,albumćić je solidan,fin,melodićan,ćak ima i malo šareniša što se žanra tiće,ali opet ne odaljavaju se previše sa terena Heavy/thrash metala.

Ocena: 7/10